Љубица Продановић (1927) рођена је у Београду. Школовала се (основна, Учитељска школа и Филозофски факултет) такође у Београду.

У току свог професионалног рада била је учитељица (од 1947.) у селима Иван Кула и Рача куршумлијска, тадашњег косаничког среза. Први сусрети с ђацима су били у комбинованом одељењу.

По завршеном Филозофском факултету – Одељење за педагогију (1951–1955), била је професор Учитељске школе у Бања Луци (од 1955.), а потом асистент за Дидактику на истом факултету (од 1958.). Као асистент је боравила у САД на петомесечном студијском боравку (1959) и одбранила докторску дисертацију (1964) са темом Педагошка функција породице у савремeној настави.

Руководила је Центром за одрасле Дома пионира Београда (од 1968.) организујући програмске садржаје за родитеље деце од рођења до пунолетства и просветне раднике за сарадњу с родитељима. Професор је Више педагошке школе у Београду (од 1977.) за предмет Педагогија и Дидактика (редовни, а потом хонорарни).

Виши просветни саветник за разредну наставу је у pепубличком заводу за унапређивање васпитања и образовања СР Србије (од 1979.), све до одласка у пензију (1984).