Ljubica Prodanović (1927) rođena je u Beogradu. Školovala se (osnovna, Učiteljska škola i Filozofski fakultet) takođe u Beogradu.

U toku svog profesionalnog rada bila je učiteljica (od 1947.) u selima Ivan Kula i Rača kuršumlijska, tadašnjeg kosaničkog sreza. Prvi susreti s đacima su bili u kombinovanom odeljenju.

Po završenom Filozofskom fakultetu – Odeljenje za pedagogiju (1951–1955), bila je profesor Učiteljske škole u Banja Luci (od 1955.), a potom asistent za Didaktiku na istom fakultetu (od 1958.). Kao asistent je boravila u SAD na petomesečnom studijskom boravku (1959) i odbranila doktorsku disertaciju (1964) sa temom Pedagoška funkcija porodice u savremenoj nastavi.

Rukovodila je Centrom za odrasle Doma pionira Beograda (od 1968.) organizujući programske sadržaje za roditelje dece od rođenja do punoletstva i prosvetne radnike za saradnju s roditeljima. Profesor je Više pedagoške škole u Beogradu (od 1977.) za predmet Pedagogija i Didaktika (redovni, a potom honorarni).

Viši prosvetni savetnik za razrednu nastavu je u pepubličkom zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja SR Srbije (od 1979.), sve do odlaska u penziju (1984).