Pitanje:
U razgovoru na sednici nastavničkog veća, u vezi sa jedinstvenim delovanjem u vaspitnim situacijama, mnogi su izražavali sumnju u uspeh, jer dobar deo prosvetnih radnika ne smatra da treba da se odreknu individualnog pristupa u realizaciji nastavnog programa. Kako to vi tumačite?                                     

Odgovor:
Sistem školskog obrazovanja podrazumeva ograničavanje svakog nastavnika realizatora, jer se moraju realizovati sadržaji nastavnog programa iz pojedinog predmeta i razreda, ograničavajući se na orijentaciju predviđenu za jednu školsku godinu ili škole u kojoj se realizuje. Zna se, na primer, šta je program za 7. razred iz fizike, za šta je i dobijena prethodna osnova u nižim razredima. Ali se zato podrazumeva mogućnost da se program obrađuje zavisno od specifičnosti koje su uslovljene sredinom u kojoj se nalazi škola kao i mogućnostima same škole.

U obrazovanju svaki nastavnik može biti individualista u njenoj realizaciji sadržaja nastavnog programa, jer jedini u tom razredu i odeljenju predaje određeni predmet. Korelacija u nastavi podrazumeva da može (i poželjno je) pojedine delove programa obrađivati u smislu celovitijeg razmatranja neke teme. Taj individualni pristup obradi programa, „Solo” nastup podrazumeva i upotrebu određenih sredstava, čime nastavu čini očiglednijom.
U vaspitanju se podrazumeva zajedničko, jedinstveno delovanje, svih članova jedne škole u ponašanju učenika u nastavi i van nje, ali u istim ili sličnim nastavnim situacijama. Ovo jedinstveno delovanje u nastavi, može se uporediti sa „Solo” ili „Zajedničkim” nastupima u orkestarskom izvođenju. U orkestarskom izvođenju, svaki instrument ne svira šta hoće i kad hoće, nego samo kada je to predviđeno.

„Solista” u nastavi može biti samo u obrazovanju, davanju znanja iz određenog predmeta. U vaspitanju svi imaju isti zadatak, osposobiti podmladak za izvršenje radnih obaveza. Vaspitno delovanje, ostvaruje se u nastavi u svakom predmetu, koristeći opšte poznate oblike (zajednički - frontalni rad, grupni rad, rad u parovima i individulani). Kada bi se nastavni oblici koristili makar i u najmanjem vremenu u toku časa, već bi bili ostvareni brojni vaspitni zadaci. To se naročito odnosi na rad u parovima i grupni rad kao spona između zajedničkog i individualnog rada.

Isto se odnosi i na korišćenje nastavnih metoda (verbalno - tekstualne, ilustrativno - demonstrativnih, laboratorijskih - eksperimentalnih). Korišćenje tekstualnih metoda (posebno u upotrebi udžbenika) neophodno je na svim tipovima časova (obrada novog, utvrđivanje, uvežbavanje i drugih). Ako svi nastavnici imaju isti odnos prema udžbeniku kao jednom od izvora saznanja u nastavi, izbegli bi se brojni konflikti između nastavnika i učenika ili učenika i nastavnika. Udžbenik, što se češće koristi na času (kao izvor saznanja, podsetnik u usmenom izlaganju, priručnik u izradi školskih zadataka...) bio bi češće korišćen i van nastave, sticala bi se navika ne samo u školi već i za njihovim korišćenjem u svim životnim situacijama.

Pitanje:
Upoznati smo da je na nekim nastavničkim većima osnovnih škola doneta odluka da u ovoj školskoj godini ni jedan predmetni nastavnik ne upisuje u dnevnik ponašanje učenika sa kojim je došao u konflikt za vreme nastave ili van nje, tražeći od odeljenjskog starešine da se učenik kazni na određeni način.

Koje je vaše mišljenje o takvoj odluci?                                     

Odgovor:
U praksi obrazovno-vaspitnog rada, poznato je da mnogi predmetni nastavnici zahtevaju da, neprilagođeno ponašanje učenika na času ili van njega koriguje neko drugi. Šalju ga da se odmah javi pedagogu, psihologu, odeljenjskom starešini, direktoru...ili slučaj zapisuju u dnevnik i slično.
Ovakva praksa nije vaspitna iz više razloga.

Nastavnik je odrasla osoba, profesionalac i za vaspitni a ne samo obrazovni rad. Kada se učenik neprimereno ponaša na času ili van njega, najčešće nastaje konflikt između nastavnika - vaspitača i učenika - vaspitanika. U takvoj situaciji nije uputno da vaspitač nekome šalje vaspitanika ili zahteva da ga drugi zbog toga kažnjava već da sam rešava nastao konflikt. Ovo se dešava najčešće u predmetnoj nastavi. Retko se dešava da učitelj, odeljenjski starešina šalje nekome učenika ili ga zapisuje .
U konfliktnoj situaciji, pravi vaspitač prvo vodi razgovor sa vaspitanikom čijim ponašanjem nije zadovoljan i to ne pred svima „i tog trenutka”, već u „4 oka”, van vremena nastavnog časa. Tako, prvo saznaje zašto je učenik tako postupio (bio drzak prema nastavniku, šaputao, uzeo tuđe bez pitanja, fizički napadao slabije od sebe, kršio pravila kućnog reda škole...). Posle toga može da razgovara sa tim učenikom i da se dogovaraju šta treba da on učini „da se to više ne dogodi”.
Ako nastavnik nije siguran kako da postupi, posle toga kada je saznao zašto se to dogodilo, neka on lično ode do psihologa, pedagoga, direktora škole, odeljenjskog starešine, da se s njim posavetuje a ne da šalje učenike.
Kada se zna da su skoro svi ili većina nastavničkog veća odeljenjske starešine, onda je poznato osećanje, kada ga za vreme odmora dočekuju kolege u zbornici sa rečima „Oni tvoji su...”, „Od onog tvog... ne mogu čas da održim” i slično.

Cilj je jedinstvenog vaspitnog delovanja svih članova nastavničkog veća u školi jeste da svi odrasli vaspitači - profesionalci osećaju da su podjednako odgovorni i sposobni ne samo da vaspitavaju već i blagovremeno, čim primete da je to neophodno, na pravi način reaguju.
Prevaspitavanje je duži i neizvesniji put, pogotovu u periodu kada su učenici u višim razredima osnovne škole ili u srednjoj školi.

Pitanje:
Naveli ste, da u okviru jedinstvenog vaspitnog delovanja svih članova nastavničkog veća može biti i odluka, koju bi poštovali svi članovi, da se na roditeljske sastanke odeljenjske starešine ne donose dnevnike u kojima se nalaze ocene učenika iz pojedinih predmeta.

Šta je suština tog postupka?                                       

Odgovor:
Suštinu čini nekoliko razloga:

Uspeh ili neuspeh pojedinog učenika treba da interesuje samo njegove roditelje, kada se to čini javno, i pred svim roditeljima, u osnovi se krše dva osnovna principa u saradnji sa odraslima.

Prvo se krši princip poštovanja ličnosti roditelja, što ne doprinosi uspešnoj saradnji odeljenjskog starešine i roditelja. Saopštavanje neuspeha pojedinog učenika pred svima doprinosi da se roditelj deteta, na koga se to odnosi, oseća kao optuženik. Da bi izbegao tu nelagodnost, roditelj izbegava dolazak na roditeljske sastanke. Odeljenjske starešine često ističu da je to šteta za porodicu, zato što roditelji takvih učenika, o kojima ima šta da se kaže, ne dolaze "da čuju" kakvo je njihovo dete.

Drugi princip je gubljenje vremena za sve prisutne roditelje. Ako bi samo po minut, dva, bilo posvećeno svakom učeniku po azbučnom redu, to "saopštavanje uspeha i uspeha" bi trajalo skoro čitav sat. Otuda nije redak slučaj, da mnogi smatraju da za takvo saopštavanje o svom detetu mogu koristiti i druge oblike saradnje gde će čuti za dva minuta sve što ih interesuje o njihovom detetu.
Odlukom, da se na roditeljske sastanke ne donosi dnevnik, imalo bi se dovoljno vremena da se roditelji obaveste o : sadržajima na kojima treba da sarađuju škola i porodica, o merama koje se u nastavi preduzimaju da bi se uspešnije savladali vaspitno-obrazovni zadaci, o postignutim rezultatima svih učenika u odeljenju i njihovom ponašanju...

U teoriji i praksi postoje brojni oblici i sadržaji odeljenjskih roditeljskih sastanaka na kojima se roditeljima pruža mogućnost, ne samo da "čuju" o svom detetu, njegovom radu i ponašanju u toku nastave i van nje, već i da "vide" nastavnu aktivnost iz pojedinih predmeta i svoje dete u zajednici vršnjaka. Takvi sastanci su, popularno nazvani: "Javni čas" bar jednom polugodišnje iz pojedinog predmeta, "Izložba" udžbenika i pribora svakog učenika da bi, roditelji upoređivali rad svog deteta i njegovih vršnjaka, "Upoznavanje" svih učenika vršnjaka svog deteta koji žive i rastu u različitim uslovima koji se iz godine u godinu menjaju, "Domaći zadaci" iz različitih oblasti i kako ih rade pojedinci iz odeljenja, "Obrada pojedinih tema" koje interesuju sve roditelje kao što su odnosi u porodici i razvoj učenika, zdravstveno stanje posle sistematskih pregleda, kooperativno učenje među vršnjacima itd.
Ako bi se odeljenjski roditeljski sastanci održavali bar jednom mesečno sa unapred planiranim sadržajima u kome učestvuju i roditelji sa svojim predlozima, retko bi ko od roditelja izostao.

Stara je istina da kada se roditelji ne odazivaju na roditeljski sastanak, to nije samo njihova neodgovornost već i njihovih organizatora – odeljenjskih starešina.

Pitanje:
U jednom od vaših odgovora u avgustu naveli ste kako bi se, u okviru razmene izlagača iz škola za obrazovanje odraslih na užoj teritoriji grada ili regije, moglo organizovati stručno usavršavanje svih članova nastavničkog veća u toku školske godine. Možete li nam navesti bar desetak tema koje bi se odnosile na osnovne škole za obrazovanje odraslih u okviru takvih seminara? 

Odgovor:
Navodim desetak tema za koje su bili zainteresovani prosvetni radnici nastavničkog veća jedne osnovne škole za obrazovanje odraslih u Beogradu. One mogu vama, ali i ostalima u osnovnim školama poslužiti kao podstrek da se organizuje razmena tema u organizovanju tih seminara, u granicama interesovanja i kadrova koji bi se, iz svake škole uključili bez obzira da li su učitelji, predmetni nastavnici ili stručni saradnici škola:

• Kako motivisati učenike da redovno pohađaju nastavu?
• Koje metode primeniti da bi se učenici motivisali za učenje?
• Kako iz dece koja pohađaju našu školu izvući maksimum znanja?
• Kako razvijati drugarske odnose među učenicima?
• Kooperativno učenje sa vršnjacima na času
• Osamostaljivanje učenika u radu na času
• Korišćenje udžbenika u obradi novog gradiva na času
• Кorišćenje udžbenika u toku nastavnog časa kada se utvrđuje nastavno gradivo usmeno ili pismeno
• Rad u parovima kao oblik nastavnog rada u školama za odrasle
• Prerasli učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
• Konsultacije sa učenicima koji polažu razredne ispite.

Pitanje:
Da li su postojeći seminari dovoljni i za osnovne škole za obrazovanje odraslih i kako bismo do njih mogli doći? 

Odgovor:
Stručno usavršavanje prosvetnih radnika je sastavni deo njihovih prava i obaveza.

Seminari koji se organizuju obuhvataju savremene tokove u teoriji i vaspitnoobrazovnoj praksi. Najviše pažnje se obraća organizovanju seminara, za prosvetne radnike redovne osnovne škole, jer je njih na desetine hiljada. Za sada se na tim seminarima, čak ni simbolično ne obrađuju teme koje su značajne za vaspitnoobrazovnu problematiku škole za obrazovanje odraslih (i preraslih polaznika).

Evo jednog od predloga za organizovano stručno usavršavanje nastavnika (redovnih i honorarnih) škola za odrasle i prerasle polaznike.
Predpostavljam da možete da imate (ili možete imati) sekciju stručnih saradnika osnovne škole za odrasle na nivou Srbije. Tema te sekcije bi mogla uključiti i područje razmene iskustava predavača na seminarima za nastavnike vaše škole.

Prva faza u tom radu bila bi namenjena sagledavanju tema za takve seminare, recimo dvadesetak najrazličitijih tema. Kolektivi vaših škola na čelu sa pedagozima i psiholozima bi se odlučili koju bi temu mogli tematski obraditi na osnovu teorije obrazovanja odraslih i pozitivnih iskustava kao i ko bi je iz vašeg kolektiva prezentirao prvo u vašoj školi, a zatim, tu istu temu sa drugim zainteresovanim školama. U izboru tema mogu vam pomoći i andragozi sa najbližeg Filozofskog fakulteta u vašem gradu ili regionu.

Sa određenom temom, vaš član kolektiva bi posetio sve zainteresovane škole u Srbiji. Npr. Beograd ima pet škola za obrazovanje odraslih. Kada bi se u svakoj školi obradila samo jedna do dve teme, bez teškoća i posebnih materijalnih izdataka, u najprikladnijem vremenu u toku godine bi svi članovi nastavničkog veća završili seminare.

Pitanje:
Radimo u osnovnoj školi za odrasle i prerasle učenike. Brojne su teme koje nas interesuju da bismo uspešnije organizovali vaspitno - obrazovni rad u školi. Često razgovaramo o udžbenicima koje koriste i naši učenici.

Da li su udžbenici redovne nastave primerene i našoj prerasloj deci - učenicima?

Odgovor:
I sami znate da nisu. Razloga za to ima više. Dok merodavni za ovaj problem ne nađu pogodnija rešenja, ostaje se da se sami bolje organizujete. Osnovnih škola kao što je vaša ima u Srbiji više od desetak. U njima rade uglavnom iskusni prosvetni radnici već duže vreme. Mlađi koji dolaze brže stiču potrebno iskustvo.

Evo nekoliko predloga šta bi se učinilo u vašim uslovima rada.

Može se vršiti razmena uspešno obrađenih nastavnih jedinica. U njima bi se u strukturi časa navodili delovi udžbenika koji koristite, ali i tekstovi i sredstva koja preporučujete za pojedine časove. Za tu razmenu iksustava mogu se koristiti i određene rubrike u stručnim časopisima i novinama ("Prosvetni pregled", "Nastava i vaspitanje" i drugi), sajtovi preko interneta.

Saradnja sekcije direktora vaših škola i odgovarajući zavodi u Srbiji, mogli bi doprineti i manji tiraži priručne literature što podrazumeva da se u tome angažuju i nastavna veća vaših škola, na čelu sa stručnim saradnicima, angažuju za obezbeđivanje tima autora za te materijale.

Bez povećavanja aktivnosti vas, koji ste i najviše zainteresovani kako bi se došlo do odgovarajućih udžbenika za vaše učenike, ne mogu se očekivati rešenja samo van vaše škole.

Pitanje:
Vaša knjiga "Proverite kako vaspitavate u školi" obiluje situacijama u nastavi i van nje putem kojih prosvetni radnici mogu da procenjuju svoje vaspitno delovanje. Šta biste mi savetovali za procenu u vaspitnom delovanju koje mogu da obavim na kraju školske godine?

Odgovor:
U junu se sagledavaju rezultati postignuti preko cele školske godine.
Na žalost, ustaljena je praksa da se brojke i rezultati odnose na obrazovanje a opisuju rezultate koji se odnose na manifestacije. Ako ste cele godine i vaspitno delovali, treba i taj Vaš napor procenjivati i sagledati njegove rezultate.
Proces vaspitanja ostvarivali ste timski (učitelji, roditelji, učenici). Timski bi trebalo vršiti i procenjivanje postignutih rezultata. Vi, kao stručnjak, budite i ovoga puta inicijator.

Prvo, odvojte jedan nastavni čas i razgovarajte sa učenicima u tome, šta vam je u nastavi i van nje posebno ostalo u prijatnom sećanju iz cele školske godine, kako ste zajednički nalazili rešenja u pojedinim situacijama, u čemu ste se posebno svi zajedno trudili i postigli dobre rezultate.

Potom pređite na podsećanje šta im je bilo tužno i neprijatno u odeljenju u toku godine (koje su to bile situacije, šta je ili ko je bio uzrok tome, kako su reagovali). Za vreme njihovih izlaganja, vi zapisujete pored isticanja pojedinih situacija, kako su na taj razgovor reagovali, koliko je njih učestvovalo u razgovoru, koga su i u čemu posebno isticali.
Razgovor treba da teče u atmosferi razumevanja uzročno - posledičnih veza i sagledavanja rezultata, a ne u optuživanju bilo koga od učenika ili starijih.

Procenite li da su raspoloženi da vrše ovu vrstu procene, na kraju im se zahvalite na otvorenosti i sudelovanju u proceni rezultata rada u odeljenju. Sledeći predlog bi bio da već na sledećem času možete predložiti da (u parovima, grupi ili individualno) napišu svoje predloge da bi im bilo uspešno učenje i ponašanje i u narednoj školskoj godini u odeljenju.

Iz zabeležaka sa prvog časa i analize njihovih pismenih zadataka, sročite izveštaj o proceni vaspitnog rada u protekloj školskoj godini i predlozima za narednu. Taj izveštaj im možete pročitati pri rastanku sa ovom školskom godinom, ali pročitati i roditeljima na poslednjem sastanku sa njima.

Pitanje:
Radim sa preraslim učenicima od 1. do 4. razreda O. Š. Više njih su nesamostalni prilikom izrade individualnih zadataka na času, a svima istovremeno ne mogu pomoći. Šta biste mi savetovali?

Odgovor:
Осамостаљивањем у било којој активности подразумева да се покаже како се она обавља уз прикладна објашњења. То је ради разумевања шта се и како ради - стицање знања.
Некоме је довољно показати и објаснити једанпут, па да разуме и приступи самосталном раду, некоме није довољно показати и објаснити ни десетину пута.
Све врсте вежби ради утврђивања знања и осамостаљивања у њиховој индивидуалној пракси, углавном су под контролом просветних радника. Та контрола је недовољна ако се односи само да ли ученик остварује свој задатак, она укључује и показивање уз чешће понављање објашњења ако је то потребно. То захтева посебно време за сваког ученика, а ако таквих ученика има више, у одређеном времену, сам учитељ не може свакоме пружити помоћ.
Једно од решења јесте да такви, несамостални ученици, потраже помоћ од вршњака. Некима је довољно да само погледају како то вршњак ради и да га подражавају. Неко би поставио и допунско питање ономе ко зна, не чекајући учитеља да му пружи одговор. По неко је несигуран да ли добро ради и сматра да једним погледом у вршњаков рад може доћи до сазнања да је на добром путу и настави свој рад. По некоме је од користи и да препише од онога ко зна, по оној латинској изреци "ко преписује, два пута чита", сматрајући да од два пута прочитаног остаје у свести више него ни одједном прочитаног.
Покушајте да у времену одређеном за индивидуалан рад ученика обраћате пажњу како онима којима је нужна помоћ да би радили, тако и онима који могу помоћи вршњаку и подстицали их као својеврсни ваши помоћници. Такве вршњаке на које можете рачунати морате подстицати како би несебично помагали онима којима је то потребно јер ће својим објашњењима доприносити и властитом увежбавању и утврђивању властитог знања.

Седење у паровима је прилика да се бар повремено и ради у паровима. Кооперативни рад међу вршњацима доприноси навикавању да је удруживање знања, могућности и способности у раду императив времена у коме живимо, не само у школи већ и у породици, друштву, а касније и у професионалном раду.

Pitanje:
Radim u osnovnoj školi za odrasle. Jedan od problema je redovnije posećivanje nastave.
Kako da ih motivišem da redovnije dolaze na časove?

Odgovor:
Motivisanje odraslih i preraslih obaveznika da završe osnovnu školu zavisi od niza činilaca. Navodim nekoliko načina kako bi škola mogla uticati u tom motivisanju.

Jedan od najvažnijih andragoških principa je poštovanje odraslih što podrazumeva da se sa polaznicima postupa kao sa svojim saradnicima. U toj saradnji dominira međusobno razumevanje, poverenje, udruživanje znanja i sposobnosti. Prestarelim učenicima mlađih razreda, postupak kao prema saradnicima više odgovara nego "rad sa učenicima", u čemu dominira autoritativni odnos škole i učitelja kao njenog predstavnika. "Lepa reč gvozdena vrata otvara" odraslim i preraslim polaznicima osnovne škole je prihvatljivije nego "Ko neće milom, taj će silom".
Praksa razgovora "u četiri oka" (jedan učitelj prema jednom polazniku) kada bilo čime sa pojedincima niste zadovoljni, ali zato pohvala pred svima, jača vaše međusobne odnose više nego da ih prekorevate pred svima i opominjete, nasamo-pohvaljivate.
Vedra radna atmosfera takođe je jedan od važnih principa u saradnji sa odraslima. On više odgovara polaznicima u vašoj školi od napetosti, strepnje od neuspeha ili isticanja nedostatka samopouzdanja. Prosvetni radnici su inicijatori vedre radne atmosfere ne samo na početku radnog časa ili dana (da bi ste svi bili aktivni u toku rada) već i na završetku, da biste kod polaznika podstakli volju da se ponovo vidite, da ste zadovoljni sobom i svojim saradnicima.
Ovoliko za početak odgovora.

Ako ste početnik, iskusnije kolege iz vašeg kolektiva će vam savetovati i druge oblike ili metode motivisanja polaznika za posećivanje nastave.

Ako imate više iskustva iz ove oblasti, koje ja nisam ovde navodila, obavestite i mene. Zajedno možemo produžiti sa odgovorima na ova ali i druga pitanja koja se budu postavljala od strane prosvetnih radnika koji rade sa odraslima ili preraslim polaznicima.

Pitanje:
Na Tribini Foruma pedagoga Srbije i Crne Gore, održanoj septembra ove godine, na temu jedinstveno vaspitno delovanje u osnovnoj školi, učesnicima ste preporučili da u ovoj školskoj godini učine napor u svojim školama, u unapređivanju vaspitnog delovanja u narednom periodu.
Tom prilikom ste im dali 3 zadatka, kao polaznu osnovu za angažovanje u ovoj oblasti.

Možete li i nas, koji nismo prisustvovali tribini, a zainteresovani smo za ovu oblast, da upoznate sa tim zadacima?

Odgovor:
Tema Tribine je bila slična kao i na Zimskim susretima učitelja Srbije, koja se obrađivala u radionici „Proverite kako vaspitavate u školi - vaspitne situacije”. I tada, kao i sada, preporučeni su izvesni zadaci kojima je cilj primena stečenih znanja u praksi.

Zadaci na tribini su bili sledeći:

• Na sednici nastavničkog veća, obavestite njene članove o temi Tribine.
• Preduzeti prve korake u primeni nastavnog oblika rada u parovima, svih članova kolektiva.
• U vašem godišnjem izveštaju, navesti i rezultate vaspitnog delovanja u socijalizaciji učenika.

Pitanje:
Po vašoj preporuci u septembru mesecu smo se dogovorili na Času odeljenskog starešine da će u ovoj godini, svakoga meseca, biti drugi raspored sedenja u učionici. U našem odeljenju imamo spojena po dva stola, tako da će sedeti u parovima. U septembru će oni birati ko će im biti par, a u oktobru ću ja određivati ko će s kime biti par. Na kraju svakog meseca će se određivati parovi po sedenju za sledeći mesec. Kao parovi će se usvemu međusobno dogovarati: u izvršavanju zadataka, pomagati kada je to potrebno na času i na odmorima.

Za početak će biti i redari po nedelju dana. To su rado prihvatili. Šta bi još parovi, mogli društveno da rade po nedelju dana?

Odgovor:
Drago mi je da ste počeli radom u parovima kao oblikom nastavnog rada. Dobro je da ste počeli društvenom aktivnošću, kao što je dužnost redara. Samo da vas podsetim, verovatno imate više parova u odeljenju od 4, koliko ima radnih nedelja u mesecu. Da bi i dužnost redara obavljali sa kime žele, napravite spisak sedenja po parovima u septembru i neka ti parovi obavljaju dužnost redara, dok se svi ne izređaju. Od broja parova u odeljenju zavisi da li će to važiti u toku jednog meseca ili duže, bez obzira sa kime će sedeti u oktobru ili novembru mesecu.
Evo nekoliko predloga u čemu bi se još mogli angažovati drugi parovi, takođe po nedelju dana:

• Parovi učenika mogu biti pomoćnici odeljenjskom starešini. Praksa je pokazala da ima dosta poslova koje nema potrebe da obavljaju lično odeljenjske starešine, bez obzira u kom su razredu učenici (izuzimajući prvake): pravljenje spiska raspored sedenja učenika u toku svakog meseca, raspored obavljanja poslova redara, prijavljenih za užinu u školi,.. U toku godine biće još poslova kojih ćete se setiti vi ili sami učenici.
• Kontaktirati sa odsutnim vršnjacima zbog bolesti (ukoliko nije bolest zarazna) ili drugih razloga.
• čenici svakog četvrtog razreda mogu ponuditi pomoć učiteljima prvog razreda (na primer učenici 4/1 - učiteljima 1/1). Po dvoje mogu biti uz najmlađe učenike prema predlogu njihovog učitelja (po jedan pomagati redarima u učionici, biti uz najmlađe u trpezariji za vreme užine, starati se da i najmlađi mogu doći na red u toaletu, biti u dvorištu oko njih za vreme velikog odmora. U zimskom periodu, pre nastave - pomoći, kome je potrebno, da se oslobodi suvišne odeće, a pre polaska kućama - da se kompletno obuku. Ova pomoć bi učiteljima bila dragocena bar u toku prvog polugodišta, dok njihovi učenici ne steknu osnovne navike u poštovanju školskog reda i ne osamostale se u izvršavanju obaveza pre i posle nastavnih časova.

Najvažnije je da se što više parova nedeljno smenjuje u obavljanju određenih poslova. Time će sticati neophodno samopouzdanje, ali istovremeno se osposobljavati za život u društvrnoj zajednici, kada će biti odgovorni za održavanje određenog reda, kao i poštovati red koji zavode drugi.

Pitanje:
Da li će se i kako vrednovati učešće prosvetnih radnika, u narednoj školskoj godini, u vezi sa jedinstvenim delovanjem u jednoj od vaspitnih situacija?

Odgovor:
Razmišljajući o dodatnim aktivnostima prosvetnih radnika i njihovom posebnom vremenu potrebnom u toku naredne školske godine, postoji više mogućnosti.

• Za stručnu službu, koja će se u okviru ove probne godine, najviše angažovati, njihovo vreme se može predvideti godišnjim programom u okviru ispitivanja koje ova služba vrši u toku svake školske godine,
• Prosvetni radnici će delovati u okviru vaspitne situacije na redovnim časovima predviđenim za nastavu i van nje ( izleti, obilasci objekata van škole...),
• Vreme potrebno za praćenje rezultata i rešavanje problema, smatra se da može biti uključeno u tekuće dnevne redove nastavničkih, odeljenjskih i stručnih veća.
• Dopunsko vreme svih prosvetnih radnika u školi, će svakako biti potrebno za instruktivni rad tokom godine. U novoj školskoj godini će od septembra, verovatno biti odobren akreditivni program za tribine, sa po tri sata godišnje.

Ukoliko budete zainteresovani, o svemu ćete biti obavešteni preko Saveza udruženja učitelja Srbije, ili u kontaktu sa mnom.

Pitanje:
Pitanje:Prema vašem uputstvu pokušali smo da na stručnom veću učitelja predložimo nastavničkom veću jednu vaspitnu situaciju koja bi bila za naš kolektiv najaktuelnija. Nismo uspeli da izaberemo nekoliko situacija.

Molimo vas da nam navedete, za početak, situacije koje bismo mogli predložiti, a tiču se odnosa između nastavnika prema učenicima, učenika prema učenicima i nastavnika prema roditeljima.

Odgovor:
Navodim vam nekoliko vaspitnih situacija.

Odnosa jedinstvenog stava nastavnika prema svim učenicima

1. Položaj učenika za vreme usmenog odgovaranja sa mesta u učionici (sedeći, stojeći...);
2. Ocene sa kontrolnih radova ne unositi u dnevnik (ovo je ujedno i samokontrola nastavnika o uspehu obrađenog gradiva).
3. Rad u parovima (kooperativno učenje u nastavi i van nje među vršnjacima).
4. Korišćenje udžbenika na času na svim tipovima nastavnih časova (obrade novog gradiva, utvrđivanje, uvežbavanje...)
5. Vremensko ograničavanje na maksimum 30 min. za prosečnog učenika prilikom zadavanja domaćih zadataka posle održanog časa (bez obzira na nedeljni broj časova).

Odnosi učenik - učenik:

1. Davanje predloga odeljenjskom nastavničkom veću za pohvaljivanje primernih učenika na kraju svakog polugodišta (prema kriterijumima koje će razmotriti kako nastavnici tako i učenici).
2. Omogućavanje učenicima izbor saradnika u izvršavanju pojedinih zadataka (naizmenično biranje saradnika od strane boljih ili slabijih učenika kao i zainteresovanih za istu oblast u izradi domaćih zadataka...).
3. Aktivno učešće u situacijama kada se traži rešenje za situacije u kojima su učestvovali učenici u školi ili odeljenju (načinjena šteta, krađa, oštećenje školske imovine, sukobi između učenika).

Odnos nastavnik - roditelji:

1. O pojedinom učeniku razgovarati samo u individualnom razgovoru sa njegovim roditeljima (na roditeljski sastanak dolaziti bez dnevnika).
2. U individualnim razgovorima sa roditeljima koristiti pravilo taktičnosti (početi sa pozitivnim zapažanjima o učeniku - nastaviti sa primedbama i predlozima - razgovor završiti sa optimizmom da će se zajedničkim zalaganjem porodice i škole prevazići trenutne krize – plus, minus, plus).

Kada se budete odlučili za jednu vaspitnu situaciju u kojoj će svi članovi nastavničkog veća jedinstveno delovati, vaš pedagog – psiholog, ukoliko je potrebno mogu me konsultovati u razradi detalja i način na koji će se realizacija odnosa u nastavi i van nje pratiti i rešavati problemi koji se budu u praksi nametnuli.

Pitanje:
U toku Zimskih susreta učitelja ste izjavili da ćete u narednoj školskoj godini vršiti ispitivanje u vezi sa jedinstvenim vaspitnim delovanjem svih prosvetnih radnika osnovne škole u jednoj određenoj vaspitnoj situaciji. Pretpostavljam da nećete biti u mogućnosti da obuhvatite veliki broj škola u Srbiji tim pilotnim ispitivanjem.

Možete li nam izneti najosnovnije delova iz njegove metodologije, kako bi se i mi, ostali zainteresovani pedagozi – psiholozi, upoznali sa vašom zamisli i ponešto, manjeg obima i na manjem uzorku, ispitivali u svojim školama?

Odgovor:
Ispitivanje za koje ste zainteresovani, delimično se već ostvaruje putem učesnika na Zimskim susretima učitelja koji su prisustvovali radionici sa temom Proverite kako vaspitavate u školi i dobili određene zadatke kako bi stečena zbanja mogli da primene i u svom radu u saradnji sa ostalim prosvetnim radnicima svoje škole. Sastavni deo odgovora na vaše pitanje su osnovni delovi tog ispitivanja, koje vam iznosim u, za vas, nešto kraćem obimu, a odnose se na: Pristup problemu, Cilj, Zadaci i hipoteze, Uzorak u ispitivanju, Kalendar realizacije ispitivanja.

Oblici, Metode i tehnike ispitivanja i Statistička obrada dobijenih podataka, čine sastavni deo metodologije, ali o tome će zainteresovani moći naknadno da dobiju podatke. Forum pedagoga Srbije u zajednici sa Društvom pedagoga Srbije, organizovaće o temi ispitivanja posebne tribine u narednoj školskoj godini.

Pitanje:
Po vašem uputstvu, za april mesec planiram 2 zadatka u okviru nastavnih situacija, po 1 iz nastavnog i vannastavnog rada. Radim u 4. razredu u prigradskoj osnovnoj školi.

Za nastavni rad sam odabrala - da slabi učenici po uspehu na kraju prvog polugodišta odaberu sa kime će tog meseca sedeti u klupi i raditi u paru zadatke koje im budem dala (kooperativno učenje sa vršnjakom).

Za vannastavni rad se još nisam opredelila. Šta mi vi preporučujete?

Odgovor:
Proletnji meseci do kraja školske godine su najprikladniji za izlazak iz učionice (izleti, obilazak objekata, ekskurzije i sl.). Iskoristite taj boravak npr. izlet, da bi se učenici pripremili da ga što bolje iskoriste u sticanju novih znanja, razonode...
Pošto ste u aprilu odredili da slabiji učenici po uspehu biraju svoje parove sa kojima će sedeti, sada neka u pojedinim aktivnostima na izletu biraju svoje saradnike oni, koji su se u tim aktivnostima isticali: orijentaciju u prostoru, skiciranje mesta boravka, slikanje pojedinog detalja sa izleta, organizovanje neke sportske igre, inicijatori za neke vesele igre, budu na čelu ili začelju kolone u kretanju, staraju se da teren na kome ćete boraviti bude čist kao što ste ga i zatekli...

Važno je da će svi učenici iz odeljenja u parovima biti sa posebnim zadacima i vaši saradnici. Tako će, u pripremanju za izlet, na njemu i po povratku, svi biti u situaciji da sa vršnjacima sarađuju i van nastave.

Pitanje:
Prisustvovala sam radu grupe na zimskim susreta učitelja na temu Proverite kako vaspitavate u školi.

Kako bih, kao direktorka škole, mogla doprineti ostvarenju ideja o kojoj se dosta diskutuje na sednicama mnogih nastavničkih veća osnovnih škola, o jedinstvenom vaspitnom delovanju nastavnika razredne i predmetne nastave?

Odgovor:
Predložite rukovodiocu aktiva direkstora osnovnih škola na teritoriji opštine da na jednom od narednih sastanaka stavi i tačku dnevnog reda, kada ćete prisutne obavestiti o inicijativi koju pokreću učitelji o što jedinstvenijem vaspitnom delovanju svih prosvetnih radnika u školama.
Ovom delu sastanka bi bilo poželjno da prisustvuje i neko od savetnika iz Odeljenja Ministarstva prosvete u vašoj regiji.
Na osnovu opravdanog zahteva, zasnovanog na savrenenoj teoriji i praksi, podstaknite kolege da daju mišljenje i predloge mera koji odgovaraju uslovima rada i potrebama u vašoj lokalnoj sredini.

Pitanje:
Nagovestili ste nam na ovogodišnjim Zimskim susretima učitelja da nam možete pružiti i direktnu pomoć u ostvarivanju zadatka koji ste nam dali za pokretanje inicijative za jedinstveno vaspitno delovanje od 1. do 8. razreda osnovne škole.

Odgovor:
Ovoga puta mogu ponoviti ono što sam vam i usmeno rekla da vam moja pomoć može biti živom i napisanom rečju. Napisanom rečju na nekoliko načina:

• putem knjige Proverite kako vaspitavate u školi u kojoj se na nekoliko mesta objašnjava kako se može postići jedinstveno vaspitno delovanje u školi. Pod pretpostavkom da u vašoj školskoj biblioteci postoji ta knjiga koju mogu koristiti svi članovi nastavničkog veća, a ne samo vi;
• tekstovima u stručnoj štampi kojima će se pratiti ostvarivanje vaših zadataka (primena teorije u praksi);
• u ovoj rubrici moga sajta odgovaram na postavljena pitanja ne samo vama nego svima koji su zainteresovani da dobijene zadatke na Zimskim sustretima što uspešnije sprovedu u delo.
  

Živom rečju, takođe na nekoliko načina:

• prisustvovanjem na susretima zainteresovanih na temu rešavanje vaspitnih situacija. Ovo može biti u organizaciji vašeg društva učitelja za određeno mesto o čemu bismo se naknadno dogovorili;
• prisustvovanjem na sastanku aktiva direktora i stručnih saradnika osnovnih škola u opštinama. Iz razgovora sa rukovodiocima škola moglo se zaključiti da nema problema da na redovnim mesečnim sastancima aktiva jedna tačka dnevnog reda bude posvećena ovoj problematici.

Pitanje:
Na Zimskim susretima učitelja 2009. Govorili ste o organizovanom angažovanju učitelja u svojim školama u cilju jedinstvenog delovanja svih članova Nastavničkog veća u vaspitanju učenika.

Koji bi bili prvi koraci u tom nastojanju učitelja?

Odgovor:
Prvi koraci u nastojanju učitelja bi bili sledeći:

• Učesnici Zimskih susreta koji su se opredelili za rad u grupi Proverite kako vaspitavate u školi, mogu na sastancima aktiva učitelja svoje škole, govoriti o neophodnosti jedinstvenog delovanja svih člnova kolektiva prosvetnih radnika u vaspitanju učenika.
• Na taj sastanak pozovite i članove stručne službe škole na čelu sa direktorom, da biste razradili dalje korake u ostvarivanju zamisli iznetih u radu grupe na Zimskim susretima.
• Izveštaj sa tog sastanka i zaključke predajte direktoru škole, a on verovatno zna postupak da bi se bar jedna odluka godišnje o zajedničkom delovanju realizatora obrazovno-vaspitnih zadataka u razrednoj i predmetnoj nastavi, donosila i ostavrivala od početka školske 2009. / 2010. godine.

Pitanje:
Upoznat sam da ste dugi niz godina vodili Savetovalište za roditelje u Beogradu. Kao pedagog, posebno se interesujem za ulogu roditelja u socijalnom razvoju dece. Šta biste mi preporučili od literature iz ove oblasti?

Odgovor:
Ovu temu su obrađivali naučnici iz više naučnih oblasti (filozofi, pedagozi, psiholozi, sociolozi...), kao i praktičari koji sarađuju s porodicom u toku vaspitno-obrazovnog procesa sa decom različitog uzrasta.

Prvenstveno preporučujem pedagoške i psihološke enciklopedije radi upoznavanja osnovnih pojmova koji se odnose na socijalizaciju podmlatka. Putem interneta možete upoznati teoretičare koji se bave ovom problematikom i njihova dela.

Kao pedagog, vršila sam brojna istraživanja, i sa rezultatima upoznavala zainteresovane: živom rečju, na stručnim skupovima u našoj zemlji i inostranstvu, ali i iznosila svoja saznanja roditeljima i prosvetnim radnicima (predavanja, susreti, savetovališta i dr.). Kako nisam mogla sa svim zainteresovanima dolaziti u direktan kontakt, saznanja sam iznosila i putem naučno-popularnih tekstova: knjiga (Dete hoće, a vi?; Proverite kako vaspitavate u porodici; Osamostaljivanje deteta – učenika; Dete; Saradnja prosvetnih radnika i roditelja; Individualna saradnja s roditeljima; Roditelj i dete u osnovnoj školi i dr.), dopisnog obrazovanja roditelja (Pisma roditeljima), časopisa u odgovorima čitalaca (Roditelj, Bazar, Selo, Ženski svet i dr.) i škole za roditelje (Bazar, Selo).

U bibliotekama učiteljskih i filozofskih fakuleta će vam preporučiti literaturu kojom raspolažu.