КОНФЛИКТ ИЗМЕЂУ НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА
шифра: МРАК; 18. 12. 2010.

Питање:

Педагог сам  у основној школи.

Ученици једног одељења 8. разреда су ми се пожалили да су дошли у конфликт са једним новим  наставником. У овој школској години никако нису могли да успоставе добар однос са њим. За време одмора, неколицини ученика, пало је напамет да за наредни  час,  наставника дочекају у мраку. Сматрали су да би тo био начин да му ставе до знања да нису задовољни његовим односом према њима. То се и догодило.

Наставник је, вероватно, „мрак” схватио као својеврсну осуду од стране ученика за његов однос према њима и решио да их све у одељењу казни. Одлучио је да мрак у учионици искористи да би их испитивао  и оцењивао. Наставник им је то и  саопштио и тада, незадовољан одговорима оних које је прозивао, свакоме је рекао да  је одговор за јединицу. Почело је то „испитивање” да их забрињава, када су видели да су сви прозвани „заслужили” једино најслабију оцену. Касно су увидели да је то казна за „мрак”.

Шта Ви мислите о конфликту између појединог наставника и ученика у одељењу? Да ли се конфликт  између наставника и ученика може решити „колективним кажњавањем” ученика?     

Одговор:

У низу свакодневних ситуација у настави, ометање наставника да реализује пропитивање ученика ради доношења завршне оцене у једном полугодишту из свог предмета, нису ретки. Овога пута је до конфликта дошло јер у учионици није било светла.
Наставник је имао неколико могућности на располагању: изабарао је да на подвалу ученика одговори кажњавањем. На то се одлучио користећи свој ауторитет да би им показао да њихови међусобни односи не могу бити сараднички (бар је тако мислио).

Пре него што се усагласимо с мером коју је предузео предметни наставник, покушајмо да сагледамо због чега су ученици онемогућили планирани час.

У процесу наставе учествују наставник и ученици. Наставник планира рад, организује утврђивање и увежбавање и процењује успешност тог рада. Као да се усталило мишљење да једино он одређује шта ће се, када и како радити, и да је једино његов критеријум у оцењивању исправан. Отуда и долази до тога да од његове процене, а често и тренутног расположења, зависе и коначни резултати свих ученика као да то нису и његови властити резултати. У жељи да постигну боље резултате у раду и дисциплини на свом часу неки наставници примењују бројне „васпитне мере”. Начин на који старији ученици одговарају тим наставницима на такве „васпитне мере” најчешће је у облику занемаривања њиховог предмета, а потом честих конфликата у односима наставник ученици.
Неопходно је да се подсетимо да масовно кажњавање нема позитивног утицаја на побољшање односа између наставника и ученика.

Улога школског педагога у оваквим случајевима може бити вишеструка. Коју ће и са каквим успехом обављати, зависи од више чинилаца: стручне оспособљености за сарадњу са колегама, дужине стажа у колективу школе у којој раде, заинтересованости и за превентивно васпитно деловање на ученике (а не само када настају проблеми), личног ауторитета (међу колегама, ученицима и њиховим родитељима и др.). Уколико сматрате да вам и у овом може неко помоћи, обратите му се за помоћ, јер се сва знања не могу трајно стећи само у току студија. Стручно усавршавање, самостално или организовано је императив времена у коме живимо, без обзира коју делатност професионално обављамо.

То стручно усавршавање вам је неопходно како у области педагогије и психологије због сарадње са ученицима, тако и у области андрагогије због сарадње с родитељима ученика, али и колегама са којима јединствено делујете у развоју младих у школи. Тај утицај и сарадња са колегама стручним сарадницима је у програму свог професионалног деловања.

ИНДИВИДУАЛНИ ПРИСТУП
шифра: ИНДИВИДУАЛНОСТ; 17. 10. 2010.

Питање:

У разговору на седници наставничког већа, у вези са јединственим деловањем у васпитним ситуацијама, многи су изражавали сумњу у успех, јер добар део просветних радника не сматра да треба да се одрекну индивидуалног приступа у реализацији наставног програма. Како то ви тумачите?                                    

Одговор:

Систем школског образовања подразумева ограничавање сваког наставника реализатора, јер се морају реализовати садржаји наставног програма из појединог предмeта и разреда, ограничавајући се на оријентацију предвиђену за једну школску годину или школе у којој се реализује. Зна се, на пример, шта је програм за 7. разред из физике, за шта је и добијена претходна основа у нижим разредима. Али се зато подразумева могућност да се програм обрађује зависно од специфичности које су условљене средином у којој се налази школа као и могућностима саме школе.

У образовању сваки наставник може бити индивидуалиста у њеној реализацији садржаја наставног програма, јер једини у том разреду и одељењу предаје одређени предмет. Корелација у настави подразумева да може (и пожељно је) поједине делове програма обрађивати у смислу целовитијег разматрања неке теме. Тај индивидуални приступ обради програма, „Соло” наступ подразумева и употребу одређених средстава, чиме наставу чини очигледнијом.
У васпитању се подразумева заједничко, јединствено деловање, свих чланова једне школе у понашању ученика у настави и ван ње, али у истим или сличним наставним ситуацијама. Ово јединствено деловање у настави, може се упоредити са „Соло” или „Заједничким” наступима у оркестарском извођењу. У оркестарском извођењу, сваки инструмент не свира шта хоће и кад хоће, него само када је то предвиђено.

„Солиста” у настави може бити само у образовању, давању знања из одређеног предмета. У васпитању сви имају исти задатак, оспособити подмладак за извршење радних обавеза. Васпитно деловање, остварује се у настави у сваком предмету, користећи опште познате облике (заједнички - фронтални рад, групни рад, рад у паровима и индивидулани). Када би се наставни облици користили макар и у најмањем времену у току часа, већ би били остварени бројни васпитни задаци. То се нарочито односи на рад у паровима и групни рад као спона између заједничког и индивидуалног рада.

Исто се односи и на коришћење наставних метода (вербално - текстуалне, илустративно - демонстративних, лабораторијских - експерименталних). Коришћење текстуалних метода (посебно у употреби уџбеника) неопходно је на свим типовима часова (обрада новог, утврђивање, увежбавање и других). Ако сви наставници имају исти однос према уџбенику као једном од извора сазнања у настави, избегли би се бројни конфликти између наставника и ученика или ученика и наставника. Уџбеник, што се чешће користи на часу (као извор сазнања, подсетник у усменом излагању, приручник у изради школских задатака...) био би чешће коришћен и ван наставе, стицала би се навика не само у школи већ и за њиховим коришћењем у свим животним ситуацијама.

ПОНАШАЊЕ УЧЕНИКА
шифра: КОНФЛИКТ; 5. 9. 2010.

Питање:

Упознати смо да је на неким наставничким већима основних школа донета одлука да у овој школској години ни један предметни наставник не уписује у дневник понашање ученика са којим је дошао у конфликт за време наставе или ван ње, тражећи од одељењског старешине да се ученик казни на одређени начин.

Које је ваше мишљење о таквој одлуци?                                    

Одговор:

У пракси образовно-васпитног рада, познато је да многи предметни наставници захтевају да, неприлагођено понашање ученика на часу или ван њега коригује неко други. Шаљу га да се одмах јави педагогу, психологу, одељењском старешини, директору...или случај записују у дневник и слично.
Оваква пракса није васпитна из више разлога.

Наставник је одрасла особа, професионалац и за васпитни а не само образовни рад. Када се ученик непримерено понаша на часу или ван њега, најчешће настаје конфликт између наставника - васпитача и ученика - васпитаника. У таквој ситуацији није упутно да васпитач некоме шаље васпитаника или захтева да га други због тога кажњава већ да сам решава настао конфликт. Ово се дешава најчешће у предметној настави. Ретко се дешава да учитељ, одељењски старешина шаље некоме ученика или га записује .
У конфликтној ситуацији, прави васпитач прво води разговор са васпитаником чијим понашањем није задовољан и то не пред свима „и тог тренутка”, већ у „4 ока”, ван времена наставног часа. Тако, прво сазнаје зашто је ученик тако поступио (био дрзак према наставнику, шапутао, узео туђе без питања, физички нападао слабије од себе, кршио правила кућног реда школе...). После тога може да разговара са тим учеником и да се договарају шта треба да он учини „да се то више не догоди”.
Ако наставник није сигуран како да поступи, после тога када је сазнао зашто се то догодило, нека он лично оде до психолога, педагога, директора школе, одељењског старешине, да се с њим посаветује а не да шаље ученике.
Када се зна да су скоро сви или већина наставничког већа одељењске старешине, онда је познато осећање, када га за време одмора дочекују колеге у зборници са речима „Они твоји су...”, „Од оног твог... не могу час да одржим” и слично.

Циљ је јединственог васпитног деловања свих чланова наставничког већа у школи јесте да сви одрасли васпитачи - професионалци осећају да су подједнако одговорни и способни не само да васпитавају већ и благовремено, чим примете да је то неопходно, на прави начин реагују.
Преваспитавање је дужи и неизвеснији пут, поготову у периоду када су ученици у вишим разредима основне школе или у средњој школи.

ДНЕВНИК НА РОДИТЕЉСКИМ САСТАНЦИМА
шифра: ОДЕЉЕНСКИ СТАРЕШИНА; 4. 9. 2010.

Питање:

Навели сте, да у оквиру јединственог васпитног деловања свих чланова наставничког већа може бити и одлука, коју би поштовали сви чланови, да се на родитељске састанке одељењске старешине не доносе дневнике у којима се налазе оцене ученика из појединих предмета.

Шта је суштина тог поступка?                                    

Одговор:

Суштину чини неколико разлога.

Успех или неуспех појединог ученика треба да интересује само његове родитеље, када се то чини јавно, и пред свим родитељима, у основи се крше два основна принципа у сарадњи са одраслима.

Прво се крши принцип поштовања личности родитеља, што не доприноси успешној сарадњи одељењског старешине и родитеља. Саопштавање неуспеха појединог ученика пред свима доприноси да се родитељ детета, на кога се то односи, осећа као оптуженик. Да би избегао ту нелагодност, родитељ избегава долазак на родитељске састанке. Одељењске старешине често истичу да је то штета за породицу, зато што родитељи таквих ученика, о којима има шта да се каже, не долазе "да чују" какво је њихово дете.

Други принцип је губљење времена за све присутне родитеље. Ако би само по минут, два, било посвећено сваком ученику по азбучном реду, то "саопштавање успеха и успеха" би трајало скоро читав сат. Отуда није редак случај, да многи сматрају да за такво саопштавање о свом детету могу користити и друге облике сарадње где ће чути за два минута све што их интересује о њиховом детету.
Одлуком, да се на родитељске састанке не доноси дневник, имало би се довољно времена да се родитељи обавесте о : садржајима на којима треба да сарађују школа и породица, о мерама које се у настави предузимају да би се успешније савладали васпитно-образовни задаци, о постигнутим резултатима свих ученика у одељењу и њиховом понашању...

У теорији и пракси постоје бројни облици и садржаји одељењских родитељских састанака на којима се родитељима пружа могућност, не само да "чују" о свом детету, његовом раду и понашању у току наставе и ван ње, већ и да "виде" наставну активност из појединих предмета и своје дете у заједници вршњака. Такви састанци су, популарно названи: "Јавни час" бар једном полугодишње из појединог предмета, "Изложба" уџбеника и прибора сваког ученика да би, родитељи упоређивали рад свог детета и његових вршњака, "Упознавање" свих ученика вршњака свог детета који живе и расту у различитим условима који се из године у годину мењају, "Домаћи задаци" из различитих области и како их раде појединци из одељења, "Обрада појединих тема" које интересују све родитеље као што су односи у породици и развој ученика, здравствено стање после систематских прегледа, кооперативно учење међу вршњацима итд.
Ако би се одељењски родитељски састанци одржавали бар једном месечно са унапред планираним садржајима у коме учествују и родитељи са својим предлозима, ретко би ко од родитеља изостао.

Стара је истина да када се родитељи не одазивају на родитељски састанак, то није само њихова неодговорност већ и њихових организатора – одељењских старешина.

ТЕМЕ
шифра: РАЗМЕНА ТЕМА; 3. 9. 2010.

Питање:

У једном од ваших одговора у августу навели сте како би се, у оквиру размене излагача из школа за образовање одраслих на ужој територији града или регије, могло организовати стручно усавршавање свих чланова наставничког већа у току школске године. Можете ли нам навести бар десетак тема које би се односиле на основне школе за образовање одраслих у оквиру таквих семинара?                                    

Одговор:

Наводим десетак тема за које су били заинтересовани просветни радници наставничког већа једне основне школе за образовање одраслих у Београду. Оне могу вама, али и осталима у основним школама послужити као подстрек да се организује размена тема у организовању тих семинара, у границама интересовања и кадрова који би се, из сваке школе укључили без обзира да ли су учитељи, предметни наставници или стручни сарадници школа:

• Како мотивисати ученике да редовно похађају наставу?
• Које методе применити да би се ученици мотивисали за учење?
• Како из деце која похађају нашу школу извући максимум знања?
• Како развијати другарске односе међу ученицима?
• Кооперативно учење са вршњацима на часу
• Осамостаљивање ученика у раду на часу
• Коришћење уџбеника у обради новог градива на часу
• Коришћење уџбеника у току наставног часа када се утврђује наставно градиво усмено или писмено
• Рад у паровима као облик наставног рада у школама за одрасле
• Прерасли ученици од првог до четвртог разреда основне школе
• Консултације са ученицима који полажу разредне испите.
  

КАКО ДО СЕМИНАРА?
шифра: СЕМИНАРИ; 4. 8. 2010.

Питање:

Да ли су постојећи семинари довољни и за основне школе за образовање одраслих и како бисмо до њих могли доћи?                                    

Одговор:

Стручно усавршавање просветних радника је саставни део њихових права и обавеза.

Семинари који се организују обухватају савремене токове у теорији и васпитнообразовној пракси. Највише пажње се обраћа организовању семинара, за просветне раднике редовне основне школе, јер је њих на десетине хиљада. За сада се на тим семинарима, чак ни симболично не обрађују теме које су значајне за васпитнообразовну проблематику школе за образовање одраслих (и прераслих полазника).

Ево једног од предлога за организовано стручно усавршавање наставника (редовних и хонорарних) школа за одрасле и прерасле полазнике.
Предпостављам да можете да имате (или можете имати) секцију стручних сарадника основне школе за одрасле на нивоу Србије. Тема те секције би могла укључити и подручје размене искустава предавача на семинарима за наставнике ваше школе.

Прва фаза у том раду била би намењена сагледавању тема за такве семинаре, рецимо двадесетак најразличитијих тема. Колективи ваших школа на челу са педагозима и психолозима би се одлучили коју би тему могли тематски обрадити на основу теорије образовања одраслих и позитивних искустава као и ко би је из вашег колектива презентирао прво у вашој школи, а затим, ту исту тему са другим заинтересованим школама. У избору тема могу вам помоћи и андрагози са најближег Филозофског факултета у вашем граду или региону.

Са одређеном темом, ваш члан колектива би посетио све заинтересоване школе у Србији. Нпр. Београд има пет школа за образовање одраслих. Када би се у свакој школи обрадила само једна до две теме, без тешкоћа и посебних материјалних издатака, у најприкладнијем времену у току године би сви чланови наставничког већа завршили семинаре.

УЏБЕНИЦИ ЗА ОДРАСЛЕ И ПРЕРАСЛЕ УЧЕНИКЕ
шифра: НАСТАВНИЧКО ВЕЋЕ; 1. 8. 2010.

Питање:

Радимо у основној школи за одрасле и прерасле ученике. Бројне су теме које нас интересују да бисмо успешније организовали васпитно - образовни рад у школи. Често разговарамо о уџбеницима које користе и наши ученици.

Да ли су уџбеници редовне наставе примерене и нашој прераслој деци - ученицима?                                       

Одговор:

И сами знате да нису. Разлога за то има више. Док меродавни за овај проблем не нађу погоднија решења, остаје се да се сами боље организујете. Основних школа као што је ваша има у Србији више од десетак. У њима раде углавном искусни просветни радници већ дуже време. Млађи који долазе брже стичу потребно искуство.

Ево неколико предлога шта би се учинило у вашим условима рада.

Може се вршити размена успешно обрађених наставних јединица. У њима би се у структури часа наводили делови уџбеника који користите, али и текстови и средства која препоручујете за поједине часове. За ту размену иксустава могу се користити и одређене рубрике у стручним часописима и новинама ("Просветни преглед", "Настава и васпитање" и други), сајтови преко интернета.

Сарадња секције директора ваших школа и одговарајући заводи у Србији, могли би допринети и мањи тиражи приручне литературе што подразумева да се у томе ангажују и наставна већа ваших школа, на челу са стручним сарадницима, ангажују за обезбеђивање тима аутора за те материјале.

Без повећавања активности вас, који сте и највише заинтересовани како би се дошло до одговарајућих уџбеника за ваше ученике, не могу се очекивати решења само ван ваше школе.

ПРОЦЕНА ВАСПИТНОГ ДЕЛОВАЊА
шифра: УЧИТЕЉ; 18. 5. 2010.

Питање:

Ваша књига "Проверите како васпитавате у школи" обилује ситуацијама у настави и ван ње путем којих просветни радници могу да процењују своје васпитно деловање. Шта бисте ми саветовали за процену у васпитном деловању које могу да обавим на крају школске године?                                        

Одговор:

У јуну се сагледавају резултати постигнути преко целе школске године.
На жалост, устаљена је пракса да се бројке и резултати односе на образовање а описују резултате који се односе на манифестације. Ако сте целе године и васпитно деловали, треба и тај Ваш напор процењивати и сагледати његове резултате.
Процес васпитања остваривали сте тимски (учитељи, родитељи, ученици). Тимски би требало вршити и процењивање постигнутих резултата. Ви, као стручњак, будите и овога пута иницијатор.

Прво, одвојте један наставни час и разговарајте са ученицима у томе, шта вам је у настави и ван ње посебно остало у пријатном сећању из целе школске године, како сте заједнички налазили решења у појединим ситуацијама, у чему сте се посебно сви заједно трудили и постигли добре резултате.

Потом пређите на подсећање шта им је било тужно и непријатно у одељењу у току године (које су то биле ситуације, шта је или ко је био узрок томе, како су реаговали). За време њихових излагања, ви записујете поред истицања појединих ситуација, како су на тај разговор реаговали, колико је њих учествовало у разговору, кога су и у чему посебно истицали.
Разговор треба да тече у атмосфери разумевања узрочно - последичних веза и сагледавања резултата, а не у оптуживању било кога од ученика или старијих.

Процените ли да су расположени да врше ову врсту процене, на крају им се захвалите на отворености и суделовању у процени резултата рада у одељењу. Следећи предлог би био да већ на следећем часу можете предложити да (у паровима, групи или индивидуално) напишу своје предлоге да би им било успешно учење и понашање и у наредној школској години у одељењу.

Из забележака са првог часа и анализе њихових писмених задатака, срочите извештај о процени васпитног рада у протеклој школској години и предлозима за наредну. Тај извештај им можете прочитати при растанку са овом школском годином, али прочитати и родитељима на последњем састанку са њима.

НЕСАМОСТАЛНИ НА ЧАСУ
шифра: НЕСАМОСТАЛНИ; 17. 5. 2010.

Питање:

Радим са прераслим ученицима од 1. до 4. разреда О. Ш. Више њих су несамостални приликом израде индивидуалних задатака на часу, а свима истовремено не могу помоћи. Шта бисте ми саветовали?

Одговор:

Осамостаљивањем у било којој активности подразумева да се покаже како се она обавља уз прикладна објашњења. То је ради разумевања шта се и како ради - стицање знања.
Некоме је довољно показати и објаснити једанпут, па да разуме и приступи самосталном раду, некоме није довољно показати и објаснити ни десетину пута.
Све врсте вежби ради утврђивања знања и осамостаљивања у њиховој индивидуалној пракси, углавном су под контролом просветних радника. Та контрола је недовољна ако се односи само да ли ученик остварује свој задатак, она укључује и показивање уз чешће понављање објашњења ако је то потребно. То захтева посебно време за сваког ученика, а ако таквих ученика има више, у одређеном времену, сам учитељ не може свакоме пружити помоћ.
Једно од решења јесте да такви, несамостални ученици, потраже помоћ од вршњака. Некима је довољно да само погледају како то вршњак ради и да га подражавају. Неко би поставио и допунско питање ономе ко зна, не чекајући учитеља да му пружи одговор. По неко је несигуран да ли добро ради и сматра да једним погледом у вршњаков рад може доћи до сазнања да је на добром путу и настави свој рад. По некоме је од користи и да препише од онога ко зна, по оној латинској изреци "ко преписује, два пута чита", сматрајући да од два пута прочитаног остаје у свести више него ни одједном прочитаног.
Покушајте да у времену одређеном за индивидуалан рад ученика обраћате пажњу како онима којима је нужна помоћ да би радили, тако и онима који могу помоћи вршњаку и подстицали их као својеврсни ваши помоћници. Такве вршњаке на које можете рачунати морате подстицати како би несебично помагали онима којима је то потребно јер ће својим објашњењима доприносити и властитом увежбавању и утврђивању властитог знања.

РЕДОВНИЈЕ ПОСЕЋИВАЊЕ НАСТАВЕ
шифра: УЧИТЕЉ ПРЕРАСЛИХ УЧЕНИКА; 17. 5. 2010.

Питање:

Радим у основној школи за одрасле. Један од проблема је редовније посећивање наставе.
Како да их мотивишем да редовније долазе на часове?

Одговор:

Мотивисање одраслих и прераслих обавезника да заврше основну школу зависи од низа чинилаца. Наводим неколико начина како би школа могла утицати у том мотивисању.

Један од најважнијих андрагошких принципа је поштовање одраслих што подразумева да се са полазницима поступа као са својим сарадницима. У тој сарадњи доминира међусобно разумевање, поверење, удруживање знања и способности. Престарелим ученицима млађих разреда, поступак као према сарадницима више одговара него "рад са ученицима", у чему доминира ауторитативни однос школе и учитеља као њеног представника. "Лепа реч гвоздена врата отвара" одраслим и прераслим полазницима основне школе је прихватљивије него "Ко неће милом, тај ће силом".
Пракса разговора "у четири ока" (један учитељ према једном полазнику) када било чиме са појединцима нисте задовољни, али зато похвала пред свима, јача ваше међусобне односе више него да их прекоревате пред свима и опомињете, насамо-похваљивате.
Ведра радна атмосфера такође је један од важних принципа у сарадњи са одраслима. Он више одговара полазницима у вашој школи од напетости, стрепње од неуспеха или истицања недостатка самопоуздања. Просветни радници су иницијатори ведре радне атмосфере не само на почетку радног часа или дана (да би сте сви били активни у току рада) већ и на завршетку, да бисте код полазника подстакли вољу да се поново видите, да сте задовољни собом и својим сарадницима.
Оволико за почетак одговора.

Ако сте почетник, искусније колеге из вашег колектива ће вам саветовати и друге облике или методе мотивисања полазника за посећивање наставе.

Ако имате више искуства из ове области, које ја нисам овде наводила, обавестите и мене. Заједно можемо продужити са одговорима на ова али и друга питања која се буду постављала од стране просветних радника који раде са одраслима или прераслим полазницима.

ТРИ ЗАДАТКА
шифра: ЗАИНТЕРЕСОВАНИ; 09. 10. 2009.

Питање:

На Трибини Форума педагога Србије и Црне Горе, одржаној септембра ове године, на тему јединствено васпитно деловање у основној школи, учесницима сте препоручили да у овој школској години учине напор у својим школама, у унапређивању васпитног деловања у наредном периоду.
Том приликом сте им дали 3 задатка, као полазну основу за ангажовање у овој области.

Можете ли и нас, који нисмо присуствовали трибини, а заинтересовани смо за ову област, да упознате са тим задацима?

Одговор:

Тема Трибине је била слична као и на Зимским сусретима учитеља Србије, која се обрађивала у радионици „Проверите како васпитавате у школи - васпитне ситуације”. И тада, као и сада, препоручени су извесни задаци којима је циљ примена стечених знања у пракси.

Задаци на трибини су били следећи:

• На седници наставничког већа, обавестите њене чланове о теми Трибине.
• Предузети прве кораке у примени наставног облика рада у паровима, свих чланова колектива.
• У вашем годишњем извештају, навести и резултате васпитног деловања у социјализацији ученика.

РАСПОРЕД СЕДЕЊА
шифра: ПАРОВИ ПО МЕСТУ СЕДЕЊА; 18. 09. 2009.

Питање:

По вашој препоруци у септембру месецу смо се договорили на Часу одељенског старешине да ће у овој години, свакога месеца, бити други распоред седења у учионици. У нашем одељењу имамо спојена по два стола, тако да ће седети у паровима. У септембру ће они бирати ко ће им бити пар, а у октобру ћу ја одређивати ко ће с киме бити пар. На крају сваког месеца ће се одређивати парови по седењу за следећи месец. Као парови ће се усвему међусобно договарати: у извршавању задатака, помагати када је то потребно на часу и на одморима.

За почетак ће бити и редари по недељу дана. То су радо прихватили. Шта би још парови, могли друштвено да раде по недељу дана?

Одговор:

Драго ми је да сте почели радом у паровима као обликом наставног рада. Добро је да сте почели друштвеном активношћу, као што је дужност редара. Само да вас подсетим, вероватно имате више парова у одељењу од 4, колико има радних недеља у месецу. Да би и дужност редара обављали са киме желе, направите списак седења по паровима у септембру и нека ти парови обављају дужност редара, док се сви не изређају. Од броја парова у одељењу зависи да ли ће то важити у току једног месеца или дуже, без обзира са киме ће седети у октобру или новембру месецу.
Ево неколико предлога у чему би се још могли ангажовати други парови, такође по недељу дана:

• Парови ученика могу бити помоћници одељењскоm старешинi. Пракса је показала да има доста послова које нема потребе да обављају лично одељењске старешине, без обзира у ком су разреду ученици (изузимајући прваке): прављење списка распоред седења ученика у току сваког месеца, распоред обављања послова редара, пријављених за ужину у школи,.. У току године биће још послова којих ћете се сетити ви или сами ученици.
• Kонтактирати са одсутним вршњацима због болести (уколико није болест заразна) или других разлога.
• Ученици сваког четвртог разреда могу понудити помоћ учитељима првог разреда (на пример ученици 4/1 - учитељима 1/1). По двоје могу бити уз најмлађе ученике према предлогу њиховог учитеља (по један помагати редарима у учионици, бити уз најмлађе у трпезарији за време ужине, старати се да и најмлађи могу доћи на ред у тоалету, бити у дворишту око њих за време великог одмора. У зимском периоду, пре наставе - помоћи, коме је потребно, да се ослободи сувишне одеће, а пре поласка кућама - да се комплетно обуку. Ова помоћ би учитељима била драгоцена бар у току првог полугодишта, док њихови ученици не стекну основне навике у поштовању школског реда и не осамостале се у извршавању обавеза пре и после наставних часова.

Најважније је да се што више парова недељно смењује у обављању одређених послова. Тиме ће стицати неопходно самопоуздање, али истовремено се оспособљавати за живот у друштврној заједници, када ће бити одговорни за одржавање одређеног реда, као и поштовати ред који заводе други.

ВРЕДНОВАЊЕ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА У НАРЕДНОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ
шифра: ДИРЕКТОР; 15. 05. 2009.

Питање:

Да ли ће се и како вредновати учешће просветних радника, у наредној школској години, у вези са јединственим деловањем у једној од васпитних ситуација?

Одговор:

Размишљајући о додатним активностима просветних радника и њиховом посебном времену потребном у току наредне школске године, постоји више могућности.

• За стручну службу, која ће се у оквиру ове пробне године, највише ангажовати, њихово време се може предвидети годишњим програмом у оквиру испитивања које ова служба врши у току сваке школске године,
• Просветни радници ће деловати у оквиру васпитне ситуације на редовним часовима предвиђеним за наставу и ван ње ( излети, обиласци објеката ван школе...),
• Време потребно за праћење резултата и решавање проблема, сматра се да може бити укључено у текуће дневне редове наставничких, одељењских и стручних већа.
• Допунско време свих просветних радника у школи, ће свакако бити потребно за инструктивни рад током године. У новој школској години ће од септембра, вероватно бити одобрен акредитивни програм за трибине, са по три сата годишње.

Уколико будете заинтересовани, о свему ћете бити обавештени преко Савеза удружења учитеља Србије, или у контакту са мном.

ВАСПИТНЕ СИТУАЦИЈЕ – ПРЕДЛОГ
шифра: СТРУЧНО ВЕЋЕ УЧИТЕЉА; 15. 05. 2009.

Питање:

Према вашем упутству покушали смо да на стручном већу учитеља предложимо наставничком већу једну васпитну ситуацију која би била за наш колектив најактуелнија. Нисмо успели да изаберемо неколико ситуација.

Молимо вас да нам наведете, за почетак, ситуације које бисмо могли предложити, а тичу се односа између наставника према ученицима, ученика према ученицима и наставника према родитељима.

Одговор:

Наводим вам неколико васпитних ситуација.

Односа јединственог става наставника према свим ученицима

1. Положај ученика за време усменог одговарања са места у учионици (седећи, стојећи...);
2. Оцене са контролних радова не уносити у дневник (ово је уједно и самоконтрола наставника о успеху обрађеног градива).
3. Рад у паровима (кооперативно учење у настави и ван ње међу вршњацима).
4. Коришћење уџбеника на часу на свим типовима наставних часова (обраде новог градива, утврђивање, увежбавање...)
5. Временско ограничавање на максимум 30 мин. за просечног ученика приликом задавања домаћих задатака после одржаног часа (без обзира на недељни број часова).

Односи ученик - ученик:

1. Давање предлога одељењском наставничком већу за похваљивање примерних ученика на крају сваког полугодишта (према критеријумима које ће размотрити како наставници тако и ученици).
2. Омогућавање ученицима избор сарадника у извршавању појединих задатака (наизменично бирање сарадника од стране бољих или слабијих ученика као и заинтересованих за исту област у изради домаћих задатака...).
3. Активно учешће у ситуацијама када се тражи решење за ситуације у којима су учествовали ученици у школи или одељењу (начињена штета, крађа, оштећење школске имовине, сукоби између ученика).

Однос наставник - родитељи:

1. О поједином ученику разговарати само у индивидуалном разговору са његовим родитељима (на родитељски састанак долазити без дневника).
2. У индивидуалним разговорима са родитељима користити правило тактичности (почети са позитивним запажањима о ученику - наставити са примедбама и предлозима - разговор завршити са оптимизмом да ће се заједничким залагањем породице и школе превазићи тренутне кризе – плус, минус, плус).

Када се будете одлучили за једну васпитну ситуацију у којој ће сви чланови наставничког већа јединствено деловати, ваш педагог – психолог, уколико је потребно могу ме консултовати у разради детаља и начин на који ће се реализација односа у настави и ван ње пратити и решавати проблеми који се буду у пракси наметнули.

ИСПИТИВАЊЕ У ВЕЗИ СА ЈЕДИНСТВЕНИМ ВАСПИТНИМ ДЕЛОВАЊЕМ
шифра: СТРУЧНА СЛУЖБА; 14. 05. 2009.

Питање:

У току Зимских сусрета учитеља сте изјавили да ћете у наредној школској години вршити испитивање у вези са јединственим васпитним деловањем свих просветних радника основне школе у једној одређеној васпитној ситуацији. Претпостављам да нећете бити у могућности да обухватите велики број школа у Србији тим пилотним испитивањем.

Можете ли нам изнети најосновније делова из његове методологије, како би се и ми, остали заинтересовани педагози – психолози, упознали са вашом замисли и понешто, мањег обима и на мањем узорку, испитивали у својим школама?

Одговор:

Испитивање за које сте заинтересовани, делимично се већ остварује путем учесника на Зимским сусретима учитеља који су присуствовали радионици са темом Проверите како васпитавате у школи и добили одређене задатке како би стечена збања могли да примене и у свом раду у сарадњи са осталим просветним радницима своје школе. Саставни део одговора на ваше питање су основни делови тог испитивања, које вам износим у, за вас, нешто краћем обиму, a односе се на: Приступ проблему, Циљ, Задаци и хипотезе, Узорак у испитивању, Календар реализације испитивања.

Облици, Методе и технике испитивања и Статистичка обрада добијених података, чине саставни део методологије, али о томе ће заинтересовани моћи накнадно да добију податке. Форум педагога Србије у заједници са Друштвом педагога Србије, организоваће о теми испитивања посебне трибине у наредној школској години.

ДОПРИНОС ДИРЕКТОРА
шифра: РУКОВОДИЛАЦ ШКОЛЕ; 29. 03. 2009.

Питање:

Присуствовала сам раду групе на зимским сусрета учитеља на тему Проверите како васпитавате у школи.

Одговор:

Предложите  руководиоцу актива дирекстора основних школа на територији општине да на једном од наредних састанака  стави и тачку дневног реда, када ћете присутне обавестити о иницијативи коју покрећу учитељи о што јединственијем васпитном деловању свих просветних радника у школама.
Овом делу састанка би било пожељно да присуствује и неко од саветника из Одељења Министарства просвете у вашој регији.
На основу оправданог захтева, заснованог на саврененој теорији и пракси, подстакните колеге да дају мишљење и предлоге мера који одговарају условима рада и потребама у вашој локалној средини.

НАСТАВНЕ СИТУАЦИЈЕ, ВАННАСТАВНИ РАД
шифра: ПАРОВИ; 29. 03. 2009.

Питање:

По вашем упутству, за април месец планирам 2 задатка у оквиру наставних ситуација, по 1 из наставног и ваннаставног рада. Радим у 4. разреду у приградској основној школи.

За наставни рад сам одабрала - да слаби ученици по успеху на крају првог полугодишта одаберу са киме ће тог месеца седети у клупи и радити у пару задатке које им будем дала (кооперативно учење са вршњаком).

Одговор:

Пролетњи месеци до краја школске године су најприкладнији за излазак из учионице (излети, обилазак објеката, екскурзије и сл.). Искористите тај боравак нпр. излет, да би се ученици припремили да га што боље искористе у стицању нових знања, разоноде...
Пошто сте у априлу одредили да слабији ученици по успеху бирају своје парове са којима ће седети, сада нека у појединим активностима на излету бирају своје сараднике они, који су се у тим активностима истицали: оријентацију у простору, скицирање места боравка, сликање појединог детаља са излета, организовање неке спортске игре, иницијатори за неке веселе игре, буду на челу или зачељу колоне у кретању, старају се да терен на коме ћете боравити буде чист као што сте га и затекли...

ПОМОЋ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ДЕЛОВАЊУ УЧИТЕЉА
шифра: ПОМОЋ; 28. 03. 2009.

Питање:

Наговестили сте нам на овогодишњим Зимским сусретима учитеља да нам можете пружити и директну помоћ у остваривању задатка који сте нам дали за покретање иницијативе за јединствено васпитно деловање од 1. до 8. разреда основне школе.

Одговор:

Овога пута могу поновити оно што сам вам и усмено рекла да вам моја помоћ може бити живом и написаном речју. Написаном речју на неколико начина:

• путем књиге Проверите како васпитавате у школи у којој се на неколико места објашњава како се може постићи јединствено васпитно деловање у школи. Под претпоставком да у вашој школској библиотеци постоји та књига коју могу користити сви чланови наставничког већа, а не само ви;
• текстовима у стручној штампи којима ће се пратити остваривање ваших задатака (примена теорије у пракси);
• у овој рубрици мога сајта одговарам на постављена питања не само вама него свима који су заинтересовани да добијене задатке на Зимским сустретима што успешније спроведу у дело.
  

Живом речју, такође на неколико начина:

• присуствовањем на сусретима заинтересованих на тему решавање васпитних ситуација. Ово може бити у организацији вашег друштва учитеља за одређено место о чему бисмо се накнадно договорили;
• присуствовањем на састанку актива директора и стручних сарадника основних школа у општинама. Из разговора са руководиоцима школа могло се закључити да нема проблема да на редовним месечним састанцима актива једна тачка дневног реда буде посвећена овој проблематици.

ПРВИ КОРАЦИ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ДЕЛОВАЊУ УЧИТЕЉА
шифра: МАКО; 23. 02. 2009.

Питање:

На Зимским сусретима учитеља 2009. Говорили сте о организованом ангажовању учитеља у својим школама у циљу јединственог деловања свих чланова Наставничког већа у васпитању ученика. Који би били први кораци у том настојању учитеља?

Одговор:

Први кораци у настојању учитеља би били следећи:

• Учесници Зимских сусрета који су се определили за рад у групи Проверите како васпитавате у школи, могу на састанцима актива учитеља своје школе, говорити о неопходности јединственог деловања свих члнова колектива просветних радника у васпитању ученика.
• На тај састанак позовите и чланове стручне службе школе на челу са директором, да бисте разрадили даље кораке у остваривању замисли изнетих у раду групе на Зимским сусретима.
• Извештај са тог састанка и закључке предајте директору школе, а он вероватно зна поступак да би се бар једна одлука годишње о заједничком деловању реализатора образовно-васпитних задатака у разредној и предметној настави, доносила и оставривала од почетка школске 2009. / 2010. године.
  

УЛОГА РОДИТЕЉА У СОЦИЈАЛНОМ РАЗВОЈУ ДЕЦЕ
шифра: ПОРОДИЦА; 27. 11. 2008.

Питање:

Упознат сам да сте дуги низ година водили Саветовалиште за родитеље у Београду. Као педагог, посебно се интересујем за улогу родитеља у социјалном развоју деце. Шта бисте ми препоручили од литературе из ове области?

Одговор:

Ову тему су обрађивали научници из више научних области (филозофи, педагози, психолози, социолози...), као и практичари који сарађују с породицом у току васпитно-образовног процеса са децом различитог узраста.

Првенствено препоручујем педагошке и психолошке енциклопедије ради упознавања основних појмова који се односе на социјализацију подмлатка. Путем интернета можете упознати теоретичаре који се баве овом проблематиком и њихова дела.

Као педагог, вршила сам бројна истраживања, и са резултатима упознавала заинтересоване: живом речју, на стручним скуповима у нашој земљи и иностранству, али и износила своја сазнања родитељима и просветним радницима (предавања, сусрети, саветовалишта и др.). Како нисам могла са свим заинтересованима долазити у директан контакт, сазнања сам износила и путем научно-популарних текстова: књига (Дете хоће, а ви?; Проверите како васпитавате у породици; Осамостаљивање детета – ученика; Дете; Сарадња просветних радника и родитеља; Индивидуална сарадња с родитељима; Родитељ и дете у основној школи и др.), дописног образовања родитеља (Писма родитељима), часописа у одговорима читалаца (Родитељ, Базар, Село, Женски свет и др.) и школе за родитеље (Базар, Село).

У библиотекама учитељских и филозофских факулета ће вам препоручити литературу којом располажу.

Шире упознавање теме о улози породице у социјализацији детета допринеће унапређивању вашег стручног рада, али подстаћи вас и на властита, неопходна истраживања у својој средини, као и на размену искустава са просветним радницима на својој и широј територији.